Verovatno ste se već pitali na koje biste aktivnosti mogli da upišete svoje dete, i koje su to prave godine za učenje stranog jezika. Da li ste se zapitali zašto je vama izuzetno teško da sada savladate neki jezik dok je deci na izgled to samo igra?
Možda vam u tom slučaju ovaj tekst u nastavku bude od pomoći kako bi ste doneli pravu odluku za vaše dete.
Pročitajte ovde koji nivoi stranih jezika postoje.
Lakše je učenje stranog jezika kada ste dete
Svi smo čuli da su deca sunđeri za upijanje jezika. Postoji dosta istraživanja na ovu temu koja pokazuju da postoji period kada je mozak deteta pogodniji za učenje jezika. Istraživanja su pokazala da bebe 8-14 meseci starosti počinju obraćati pažnju na zvukove koje čuju na maternjem jeziku i postepeno gube sposobnost za ostale jezike. S druge strane ako na primer detetu roditelji govore na različitim jezicima, ono i samo usvaja oba jezika kao maternji.
U uzrastu od 7-8 godina deca bez problema mogu da savladaju drugi jezik sa pravilnim naglaskom i pravilnom gramatikom, dok je u adolescenciji značajno smanjena sposobnost za usvajanje drugog jezika.
Ništa manje bitna je činjenica da kada naučite jedan strani jezik, dosta je lakše da se bacite na učenje drugih.
Učenjem stranog jezika razvija se mozak deteta
Istraživanja su pokazala da su ljudi koji govore dva ili više jezika bolji u rešavanju složenijih zadataka, mozak im radi znatno učinkovitije, vizuelno više pamte a takođe su i usmereniji i fokusiraniji na izvršavanje svojih zadataka koji zahtevaju brze odluke dok zanemaruju nebitne podatke, za razliku od ljudi koji govore samo jedan jezik.
Sve to zato što dvojezični govornici imaju više razvijenih sivih ćelija u predelu mozgu koji je zaslužan za donošenje naših odluka i akcija.
Pokazalo se takođe i da su dvojezični govornici u poznim godinama manje skloni slabljenju kognitivnih funkcija I da imaju manje predispozicije za dementnost i Alchajmerovu bolest.
Povećavaju se sposobnosti deteta
Roditelji su ranije verovali da učenje stranog jezika može zbuniti dete, dok sada takva uverenja nisu više toliko prisutna. Raznim testovima je utvrđeno da deca koja proučavaju još neki jezik pored maternjeg imaju bolje rezultate i na svom maternjem jeziku. Veštije savladavaju gramatiku i ranije nauče da pišu I čitaju.
Razvoj empatije
Postoji jedna stara dobra izreka – što više jezika govoriš, to si veći čovek.
Da li zaista učenje stranog jezika može uticati na razvoj empatije kod dece? Odgovor je da, može. Poznavanje drugog jezika povećava sposobnost za empatiju i razumevanje. Dvojezična deca su bolja u razumevanju drugih ljudi i njihovih namera čak i kada reči izgovaraju nepravilno.
Svi su nekada bili početnici u nečemu. Svako ko je proučavao neki jezik je bio pun nedoumica i barijera u početku. Naime, kada upoznate nekoga ko je ne tako siguran na vašem maternjem jeziku shvatićete da nije lako biti u njegovoj koži i nećete mu uzeti za zlo takve greške. Poenta je da se ovakve situacije dešavaju i u ostalim sferama života ne samo u jezičkim barijerama i zbog toga je učenje jezika kod dece od malih nogu jako bitno kad je u pitanju emotivna inteligencija.
Mogu razumeti i razgovarati sa više ljudi
Naučite novi jezik kao dete i imaćete ceo život pred vama za sticanje brojnih prijateljstva širom sveta, imaćete veću perspektivu u profesionalnom smislu , drugačije ćete videti druge ljude i imaćete otvorenije poglede na svet oko vas.
Naučite engleski jezik koji je inače najrasprostranjeniji jezik na svetu koji se uči kako drugi strani jezik i moći ćete da razgovarate sa 380 miliona ljudi na zemlji. Uzbudljiva pomisao, zar ne?!
Najviše korišćeni jezik po broju ljudi koji ga govore je kineski (mandarinski), a to i nije ništa začuđujuće s obzirom na broj stanovnika u samoj Kini koji premašuje broj od 1.5 miliona, dok ova cifra daleko seže ako gledamo svet u globalu. Pa zašto onda ne bi razgovarali sa milijardu ljudi širom sveta?
Ni arapski jezik ne zaostaje po broju ljudi koji ga koriste. Zvanični je jezik u 26 zemlje i jedan od najstarijih na svetu. Pretpostavlja se da je na više od 500 miliona ljudi arapski maternji jezik, dok je broj ljudi koji ga govore daleko veći.
Ovo su samo tri jezika koji su najzastupljeniji u svetu po broju ljudi koji ih koriste, pored toga procenjuje se da postoje 5-7 hiljada jezika na svetu.
Iz svega navedenog morate se složiti da jezici otvaraju mnoga vrata i bezbroj mogućnosti, a za decu ćemo uraditi ono što je najbolje.
